VIRUSNA LEUKEMIJA MAČAKA

Pinterest LinkedIn Tumblr +

Virus mačije leukemije spada u familiju retrovirusa, koji ispoljavaju specifične načine ponašanja u inficiranoj ćeliji. Svi retrovirusi proizvode enzim reverznu transkriptazu, koja im omogućava da kopiju svog genetskog materijala ubace u građu DNK ćelije domaćina, menjajući njen genom, te i vrstu proteina koje ona proizvodi. Iako spadaju u istu familiju virusa, FeLV i FIV se razlikuju u mnogim pojedinostima, iako su bolesti, koje prate oba virusa, vrlo slične.

Uzrok

Izvor infekcije mačije virusne leukemije jesu trajno inficirane mačke. Virus se nalazi u svim telesnim tečnostima, a prenosi se s mačke na mačku ujedom, zajedničkim priborom za negu dlake, zajedničkim posudama za hranu i posip, takođe se prenosi i sa majke na mačiće. Ipak, kod oko 28% mačaka, koje su došle u kontakt sa virusom, ne dolazi do pojave oboljenja, a razlog može biti urođena otpornost ili izloženost nedovoljnoj količini virusa. Kod oko 42% mačaka dolazi do prolazne viremične faze, ali imuni sistem vremenom savlada virus i ove mačke postaju latentni nosioci FeLV-a u toku nekog vremenskog perioda.  Uobičajnim dijagnostičkim testovima nije moguće otkriti ovakve mačke. Dakle, kod oko 30% mačaka, koje su došle u kontakt sa virosm, virus ostaje u organizmu i u stanju je stalnog delovanja. Ovo stanje dovodi do pojave bolesti koje su povezane sa FeLV-om, a oko 83% mačaka iz ove grupe ugine za oko 3 i po godine.

Sipmtomi

Prvi simptomi bolesti se mogu javiti oko mesec dana nakon infekcije, ali tokom rane faze infekcije obično nisu prisutni nikakvi znaci oboljenja. Simptomi uključuju apatičnost mačke, variranje telesne temperature od normalne do blago povišene i ukoliko ovi simptomi prođu, može se dogoditi da novih ne bude i po par godina. Kada se opet jave, simptomi bolesti kod trećine mačaka dovode do pojave tumora različitih organa i sistema odrgana, dok kod ostalih mačaka dolazi do naglog pada imuniteta, podložnosti infekcijama izazvanih drugim virusima i bakterijama, anemične su, imaju hronične probleme sa kožom i desnima, a dolazi i do spontanih pobačaja ili steriliteta. Dakle, infekicja FeLV-om prvo prikazuje simptome nekih drugih oboljenja.

Dijagnoza, lečenje i prevencija

Za dokazivanje prisustva FeLV virusa, najčešće se koriste dva tipa testova: ELISA i IFA. Oba testa detektuju proteinsku komponentu samog virusa, u serumu i telesnim tečnostima (ELISA) kao i u belim krvnim zrncima (IFA). Ako je rezultat IFA testa pozitivan, mačka ostaje zaražena do kraja života, jer ovakav rezultat znači da je virus zahvatio koštanu srž, dok ELISA pozitivan rezultat obuhvata dokazivanje virusa kako u sekundarnoj tako i u primarnoj viremiji, dok još nije ušao u koštanu srž i imunitet još uvek ima šanse da se izbori sa njim, te je preporuka uporedo raditi oba testa istovremeno, kako bi dijagnoza bila sigurna. Negativni testovi ne dokazuju kako životinja nikada nije vila u kontaktu sa virusom, odnosno da nije razvila imunitet. ELISA testovi se mogu raditi u veterinarskoj ordinaciji dok se IFA testovi moraju raditi u specijalizovanim laboratorijama.

Što se tiče samog lečenja, za sada ne postoji nijedan dokazano efektivan tretman za FeLV, stoga se lečenje svodi na davanje potporne terapije oboleloj mački, jer većina zaraženih mačaka ispoljava čitav spektar različitih simptoma. Kod mačaka koje su obolele od limfoma, može se primeniti citostatska terapija, a anemija se može kontrolisati kortikosteroidima i drugim imunosupresantima. Kako biste pomogli oboleloj mački, potrebno je da održavate visoku higijenu prostora u kome ona boravi, vodite računa o izbalansiranoj ishrani bez termički neobrađenih namirnica i vodite je na redovne kontrolne preglede. Ukoliko je maca ranije izlazila napolje, potrebno je sprečiti ovakvo ponašanje, kako bi se smanjila mogućnost infekcije nekom drugom bolešću kao i samo širenje FeLV-a na mačke iz komšiluka. Preporučuje se i primena vitaminskih preparata, kao i imunostimulatornih sredstava, što će najbolje odrediti veterinar.

Prevencija se najpre sprovodi redovnom vakcinacijom, gde se prva doza daje mačićima starosti oko 8 nedelja, druga doza se daje 2 do 4 nedelje kasnije, a nakon toga je neophodna redovna vakcinacija jednom godišnje. Treba napomenuti da vakcina ne pruža stopostotnu zaštitu, u smislu da mačke koje dođu kontakt sa virusom mogu ponekad biti latentno inficirane, ali ih vakcina štiti protiv stalne viremije i bolesti koje se ispoljavaju kada mačka oboli do FeLV-a. Pored vakcinacije, prevencija uključuje držanje obolelih i zdravih maca odvojeno, kao i sterilizaciju obolelih. Ukoliko macu puštate napolje, neka to bude pod vašim nadzorom ili u ograđenom prostoru, kako biste sprečili lutanje i ulazak u tuče. Ako imate potrebu da vašeg ljubimca ostavite u nekom od pansiona na određeni period, savet je da proverite da li se tamo pravilno održavaju prostorije u kojima mace borave. U odgajivačnicama mačaka je potrebno sprovoditi stroge mere karantina i testiranja pre unošenja novih mačaka u već postojeću populaciju.

Izvori:

vetnovak.com, gutavet.com, spina.rs, wikipedia

Pročitajte još: INFO

Share.

Leave A Reply