BOLESTI PASA – ŠTENEĆAK (FEBRIS INFECTIOSA CANIS)

Pinterest LinkedIn Tumblr +

Štenećak je jedna od najpoznatijih ali i najopasnijih infektivnih bolesti virusnog porekla, koja se javlja kod pasa. Iako se uglavnom javlja kod štenaca i mladih pasa, nisu isključeni ni slučajevi obolevanja odraslih pasa. Štenećak je pre više od dva veka stigao iz Azije u Evropu, a klinički i istorijski predstavlja veoma značajnu bolest pasa.

Uzrok bolesti

Virus štenećaka je veoma zarazno i teško multisistemsko oboljenje pasa, a po svojoj građi je sličan virusu malih boginja kod ljudi. Iako se ne prenosi na čoveka, vrlo lako se prenosi direktnim kontaktom obolelog i zdravog psa. Kako su kod obolele jedinke prisutni iskašljavanje i iscedak iz nosa, usta i očiju, to se virus lako transportuje u spoljašnju sredinu, ali je u njoj dosta neotporan i lako se uništava dezinfikacionim sredstrvima ili pod dejstvom toplote.

Simptomi

Iako je period inkubacije 3 do 6 dana, prvi klinički simptomi se mogu javiti tek i do 3 nedelje nakon toga. Oblici u kojima se bolest javlja mogu biti: Akutni(nervni, crevni, plućni i kožni), blagi, apatični, hronični i subklinički.

U kom god obliku da se javi, najčešći simptomi uključuju iscedak iz nosa i očiju, kašljanje, povišenu temperaturu, smanjen apetit i čireve na abdomenu. Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, nemojte čekati, nego se obratite veterinaru, jer prvi simptomi mogu imati blagu formu i tada je bolest lakše izlečiti. Kada se stanje generalizuje, što je i najčešći pojavni oblik, stopa smrtnosti je velika, a najčešće pogađa nevakcinisanu štenad. U pitanju je akutni oblik i to najčešće nervni ili kožni, često praćen ostalim akutnim oblicima. Pas tada može imati i simptome nesvestice, žvakanja u prazno, a može početi i da odbija hranu.

Lečenje i prevencija

Pre samog lečenja, bitno je naglasiti da je u slučaju štenećaka prevencija jedino sigurno rešenja, a ona uključuje redovne vakcinacije kako štenadi tako i odraslih pasa, jer se može desiti da je odrasla jedinka prenosnik virusa bez simptoma. Vakcinacija štenadi se obavlja u starosti od 8 nedelja, a sledeće revakcinacije slede u 12. i 16. nedelji. Iako sama vakcinacija nije obavezna, preporuka je da se radi svake godine i kod odraslih pasa, naročito kuja, jer su štenci zaštićeni preko majčinog mleka od 2 do 4 meseca. Lečenje same bolesti je jako teško, a ishod neizvestan i često sa smrtnim ishodom. Na samom početku bolesti se primenjuje hiperimuni serum, a nakon pojave simptoma terapija ne garantuje uspeh. Kako bi se sprečile dodatne komplikacije u vidu sekundarnih bakterijskih infekcija, obolelom psu se daju antibiotici širokog spektra. Kod nervnog oblika bolesti se prepisuje i fenobarbiton kako bi se sprečile konvulzije, a kod povraćanja i proliva je potrebna nadoknada tečnosti. Kako je lečenje dugotrajno, potrebno je posebnu pažnju obratiti na ishranu psa, stoga ona uključuje hranu bogatu proteinima i ugljenim hidratima, sa malo masti.

Kao i kod ostale tri najzastupljenije bolesti pasa(parvo virus, hepatitis i leptospiroza), tako je i u slučaju štenećaka najbitnija prevencija pravovremenom vakcinacijom, nezavisno od toga da li je pas boravi u kući ili dvorištu, jer je to jedna od garancija dugog i kvalitetnog života ljubimca.

Pročitajte još: INFO

Share.

Leave A Reply