Displazija kukova i laktova kod pasa predstavlja jednu od najraširenijih ortopedskih bolesti od koje pati veliki broj pasa, a podrazumeva spoecifične razvojne i druge anomalije, koje obuhvataju zglobove kukova ili laktova. Ovoj bolesti su posebno sklone određene velike pasmine pasa poput nemačkog ovčara, zlatnog i labrador retrivera, rotvajlera, velikog šnaucera i sličnih rasa.
Uzrok
Displazija kukova je razvojna nepravilnost građe kukova, kada brzorastući koštani deo kukova nije dovoljno pričvršćen potpornim strukturama (mišići, tetive, ligamenti, zglobne čašice). Sama bolest može dovesti do brojnih i teških zdravstvenih problema, a kako je najčešće nasledna, oboleli psi je mogu preneti na potomstvo, čime se bolest širi. Još jedan od razloga nastajanja displazije kukova može biti i velika telesna masa psa, koja vrši pritisak na već obolele zglobove kukova ili laktova.
Simptomi
Najočigledniji simptom displazije kukova predstavlja hramljanje psa, koje se javlja uz veliki bol, koji pas trpi. Oboljenje se kod mladih jedinki teže primećuje, uglavnom se vidi nepravilnost u hodu, a promene u hodanju se mogu primetiti već između 4. i 12. meseca starosti. Aktivnosti psa sa displazijom su smanjene, ogledaju se u čestom ležanju, težem ustajanju, nespretnom skakanju i hodanju. Vremenom dolazi i do trajnih i nepovratnih promena na kukovima u obliku koštanih reakcija, propadanja hrskavice i promene građe zgloba. Cilj je na vreme otkriti postojeću nestabilnost kukova, kako bi se dalji razvoj bolesti ublažio i usporio.
Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i rendgenskim snimanjem, koje vrši veterinar. Preporuka je da se kod rasa, za koje se smatra da imaju predispozicije, procena stanja kukova i laktova obavlja kod posebno licenciranih veterinara, a ona se radi sa 6 i 12 meseci života ljubimca. Kod rendgenskog snimanja može doći do izostanka rendgenski inače vidljivih atrofičnih prmena u građi kukova, te se stoga period rendgenskog snimanja radi potvrde postojanja oboljenja preporučuje tek nakon navršene 1. ili 2. godine života. Kako se radi o doživotnom oboljenju, vrlo je bitno da dijagnostika displazije kukova bude pravovremena i to u ranoj fazi rasta i razvoja, te je neophodno posetiti veterinara čim se pojave bilo kakve promene u ponašanju i kretanju psa.
U zavisnosti od stepena oboljenja, starosti i veličine psa, kao i troškova lečenja, veterinar pristupa primeni odgovarajuće terapije. Ona, u ranim fazama, uključuje davanje lekova za smanjenje bolova uz dodatak vežbi, koje ojačavaju muskulaturu i time smanjuju opterećenje na zglobovima i kukovima. Takođe će se prema preporuci veterinara, pristupiti i promeni ishrane, jer postoji hrana koja je svojim sastavom formulisana da ojača mišićnu muskulaturu i smanji gubitak hrskavice zgloba. Kako sama terapija smanjivanja bola i posledica bolesti ne daje dugoročno dobre rezultate, veterinar može pristupiti i hiruškom otklanjanju bolova. Pored postojećih hiruških tehnika, trenutno se radi na razvoju nove tehnike koja će omogućiti struganje vrhova izraslina i na taj način omogućiti otklanjanje bolova. Kod težih i zapuštenih oblika oboljenja psi trpe velike bolove i potpuno prestaju da se kreću.
Opšta je preporuka da se jedinke sa utvrđenim oboljenjem isključe iz dalje reprodukcije, kako se bolest ne bi širila na potomstvo, ali kada bi se nosioci ovih gena uvek isključivali, efekat bi moga biti zastrašujuć, jer se smanjenjem genetskih zaliha rase ostavlja mogućnost razvoja novih, nepoznatih genetskih bolesti. Uloga DNK testova kod pasa kao i mudro planiranje legla uzgajivača, postižu željeni rezultat i kvalitet, uporedo sprečavajući dalje opadanje genetskih zaliha, te je to još jedan od razloga, koji pokazuje da je bitno raspitati se i dobro informisati o uzgajivaču pasa pre uzimanja ljubimca.
Izvori: Petface, Klinika Kreszinger, Vetlab
Pročitajte još: INFO
