MAČEĆA VIRUSNA IMUNODEFICIJENCIJA – FIV

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

MAČEĆA VIRUSNA IMUNODEFICIJENCIJA FIV predstavlja bolest o kojoj se kod nas do skoro i nije govorilo, a zapravo je vrlo pisutna. Poznatiji i kao Mačja sida, FIV je ozbiljna virusna bolest mačaka, slična HIV/AIDS infekciji kod ljudi. FIV je prvi put izolovan i opisan 1986. godine u koloniji mačaka sa vrlo čestim i oportunističkim infekcijama i degenerativnim stanjima, ali je utvrđeno da je ovaj virus prisutan sigurno već od 1960. godine, verovatno i ranije. Vrste životinja koje su podložne ovom virusu su domaća mačka, lav, tigar, jaguar i još neke životinje iz familije mačaka. Drugi ljudi i druge životinje ne mogu oboleti od FIV-a. Virus je prisutniji kod mužjaka mačaka zbog njihove tendencije da češće lutaju i budu agresivniji.

Uzrok

Uzročnik ove bolesti je složeni lentivirus (lente – lat. sporo), posebna vrsta retrovirusa, koji izaziva pad imuniteta mačaka, ali period njegove inkubacije može biti od nekoliko meseci do nekoliko godina. U proseku se tek u petoj godini starosti životinje otkrije prisustvo FIV virusa. Kako se radi o virusu koji je najsličniji HIV-u, način delovanja, prenošenja i simptomi bolesti su vrlo slični.

Simptomi

Mnoge mačke ne pokazuju nikakve simptome bolesti i imaju normalan životni vek, ali su sklone razvijanju sekundarnih infekcija i određenih vrsta raka. To je posledica nemogućnosti tela da razvija adekvatan imunološki odgovor, i značajna je karakteristika delovanja ovog virusa. Simptomi se mogu razvrstati u tri faze: akutnu, asimptotičnu (latentnu) i hroničnu (terminalnu). Akutna faza, započinje 4 do 6 nedelja pošto je došlo do kontakta sa virusom, a najčešće je neprimetna vlasnicima, jer je kod većine mačaka slabo ili nikako izražena. Dakle, ako simptomi i postoje, to su oticanje limfnih čvorova, visoka temperatura, a moguća je dijareja praćena upalnim promenama na koži. Latentna faza ne daje nikakve simptome i u njoj bolest nije moguće otkriti običnim kliničkim pregledom kao i rutinskim laboratorijskim analizama. Ova faza može trajati mesecima ali i godinama. U hroničnoj fazi dolazi do izražene podložnosti mačke drugim virusnim, bakterijskim i gljivičnim infekcijama, kako je imuni sistem tada već oslabljen. Primetan je gubitak težine, visoka temperatura, upalni procesi na usnama i desnima, kašljanje, kijanje, javljaju se akutne i hronične dijareje i mnogi drugi simptomi. Sekundarne bakterijske infekcije mogu postati hronične i obično reaguju na odgovarajući antibiotski tretman, ali se po prestanku primene tretmana brzo vraćaju.

Dijagnoza, lečenje i prevencija

Jedini sigurni način dijagnoze FIV-a jesu laboratorijski testovi kojima veterinar obavlja analizu krvi na specifična antitela. Uz proveru krvi, radi se i provera urina, a iako su testovi pouzdani, ne moraju biti stopostotno tačni. Testovi se mogu ponoviti nakon 6 meseci kako bi pouzdanost u rezultat bila veća.

Kako j FIV neizlečiva bolest, pod lečenjem se prvenstveno podrazumeva kontrola bolesti, jer u većem broju slučajeva, mačke sa FIV-om mogu živeti srećno, kvalitetno i bez razvijanja drugih bolesti. Kada se otklone prve sekundarne infekcije i simpromi, veterinar će preporučiti i adekvatnu dijetu kao i preglede na 6 meseci. Glavni ciljevi u kontroli FIV-a uključuju prevenciju širenja infekcije na druge mačke i održavanje dobrog kvaliteta života obolele jedinke. Dokazano je da neki antivirusni lekovi, koji se koriste u humanoj medicini za HIV, mogu da pomognu nekim mačkama sa FIV-om.

mačka-maca

foto: Pixabay

Koraci prevencije, koje možete preduzeti kao odgovorni vlasnici mačaka, uključuju držanje FIV pozitivnih ljubimaca u odvojenom prostoru od zdravih ukoliko je to moguće ili bar korišćenje različitih posuda za hranu, vodu i posip. Neophodno je i sprečavanje lutanja mačaka kao i njihove međusobne borbe, a to se postiže sterilizacijom, jer su sterililisane mačke daleko manje sklone teritorijalnim borbama, a samim tim manje izložene mogućnosti infekcije ili prenosa iste. Iako je vakcina protiv FIV-a dostupna u mnogim zemljama, podaci ukazuju na to da ona pruža korisni stepen zaštite i od značaja je za mačke koje su visokorizične, ali ne pruža potpunu zaštitu, te se na ovaj korak odlučite samo uz konsultaciju sa veterinarom. Dakle, najbezbednije mere preventive uključuju odvajanje i sterilizaciju mačaka, a iako se FIV pozitivne mačke u azilima u svetu obično eutaniziraju, za time nema potrebe, te je u praksa u Srbiji drugačija, te opet naglašavamo da i obolele mačke mogu imati dug, kvalitetan i srećan život uz malo više pružene pažnje, nege i ljubavi.

Izvor: Vetnovak, Njuška, Intervet, Wikipedia

Pročitajte još: INFO


Share.

Leave A Reply