Aspergiloza je gljivična infekcija najčešće sluzokože nosa pasa, prouzrokovana gljivicama iz roda Aspergillus, a u veterinarskoj medicini najveći značaj ima A. fumigatus. Bolest je rasprostranjena u celom svetu, a uglavnom zahvata brahiocefalične i mezocefalične rase pasa. Kako ova bolest nije učestala, tako se može naći malo podataka o samoj bolesti.
Uzrok
Sposobnost preživljvanja gljivica u najnepovoljnijim uslovima i na različitim organizmima, čini ih ubitačnim mikroorganizmima, koji se, osim u prirodi, mogu naći i u hrani za kućne ljubimce. Sam ulazak spora giljivice u organizam, pospešuje njihova mala masa i hidrofobnost, zbog čega lako dospevaju u gornje, a ređe u donje disajne puteve. S obzirom na to da psi dnveno uobičajno unose stotine različitih spora, na nastanak infekcije utiče poremećaj mehanizma lokalnog imuniteta, koji sprečava kolonizaciju. Ostali uslovi, koji pogoduju razvoju aspergiloze, jesu trauma glave, prisustvo stranog tela, apces zubnog korena i drugi slični uslovi. Ukoliko odbrambeni sistem ne ukloni spore, one u domaćinu stvaraju hife (tanke, bezbojne, razgranate niti, koje čine telo gljiva), koje progresivno napadaju nos i nosne šupljine, stvarajući gliotoksin, koji suzbija imunitet, te pospešuje razvoj infekcije.
Simptomi
Prilikom kliničkog pregleda može se uočiti iscedak iz nosa, obično gnojan, ulceracije nosnica i krvarenje iz nosa, kao i bolnosti prilikom dodira njuške. Od simptoma, može biti prisutno i kijanje, kao i disanje otvorenih usta, zbog smanjene prohodnosti gornjih disajnih puteva. Ređe se može desiti da dođe do infekcije i očne šupljine, te se može javiti i iscedak iz oka, egzoftalmija i strabizam. Opšte stanje psa je uglavnom nepromenjeno, kao rezultati hematoloških i biohemijskih parametara u krvi, sa izuzetkom dugotrajnih procesa, gde je prisutna veća bolnost, te je pas snužden i mršaviji, zbog dugotrajnog smanjenog uzimanja hrane. Ukoliko je krvarenje iz nosa obilnije, može se javiti i blaga anemija.
Dijagnoza i lečenje
Hife Apergillusa se najčešće mogu uočiti mikroskopskim preparatima skarifikata ili otiskom preparata, tretiranih 10% kalijum-hidroksidom, a mogu se uočiti i u mikroskopskim preparatima bojenim hematoksilin-eozin tehnikom ili nekom drugom tehnikom za bojenje glivica. Samo postavljanje dijagnoze aspergiloze nosa je složeno, jer se pored anamneze i simptoma bolesti, u obzir uzimaju radiološki, mikrobiološki, citološki, serološki i histopatološki nalazi. Navedeni postupci mogu dati lažno pozitivan ili lažno negativan nalat, pa je za samu dijagnozu potrebno imati pozitivan nalaz barem dva od tri dijagnostička postupka. Na osnovu nalaza, veterinar će prepisati odgovarajuću terapiju antimikoticima i antibioticima, a na osnovu antibiograma. Dakle, preporuka je da se u slučaju pojave ovih ili sličnih simptoma, obratite veterinaru i da ne čekate, jer aspergiloza često biva neprimećena, te kasnije može dovesti do ozbiljnih problema kao što su hronični rinitis i sinuzitis, dolazi do smanjenja kvaliteta života psa, a takođe se drastično skraćuje i životni vek obolele životinje.
Izvor: veterina.com, veterina.info
Pročitajte još: INFO
