INFEKTIVNI HEPATITIS PASA (CANINE ADENOVIRUS TYPE 1 – CAV1)

Pinterest LinkedIn Tumblr +

Infektivni hepatitis pasa predstavlja akutno i veoma zarazno oboljenje, prouzrokovano virusom iz roda Adeno virusa. Bolest je zabeležena u gotovo celom svetu, a prvi put je opisana 1974. godine od strane šveđanina Rubarth-a, po čemu je oboljenje dobilo i naziv Rubarth-ova bolest.

Uzrok

Uzročnik bolesti je pseći adenovirus tip 1, koji je veoma srodan psećem adenovirusu tip 2, koji izaziva infektivni traheobronhitis pasa. Ova srodnost je od značaja jer se vakcinacijom protiv CAV 2 tipa virusa postiže zaštita i protiv tipa CAV 1, o čemu će detaljnije biti reči u nastavku. Kako se sazrevanje virusa odvija u jedru ćelije domaćina, mogu biti inficirane razne vrste ćelija, a načešće su u pitanju heptaociti (ćelije jetre), bubrežni epitel i vaskularni endotel. Najizrazitije promene su ipak lokalizovane na jetri obolelog psa.

Simptomi

Nakon ulaska u organizam, virus se najpre naseli u krajnicima i epitelu tankih creva, a nakon toga cirkualcijom krvi dospeva i u ostale organe. Simptomi bolesti i njihovo ispoljavanje zavise od većeg broja faktora, tako da oboljenje može pokazati srednje izražene kliničke znake, a može doći i do ekstremno brzog i fatalnog ishoda. Klinička slika adenovirusa je vrlo slična kliničkoj slici štenećaka, a može se javiti u preakutnom i akutnom obliku. U preakutnom obliku, koji se javlja iznenada, pojavljuje se krvava dijareja, opšti kolaps organizma i uginuće, a ostali, inače vidljivi, simptomi bolesti ne moraju biti ispoljeni u ovom obliku. Akutni oblik započinje visokom temperaturom, takođe se javlja krvava dijareja, gubitak apetita ali i povraćanje. Dolazi i do fotofobije (osetljivost na svetlost), a kasnije se mogu ispoljiti i žuzica, upala krajnika, krvarenje desni. Kod lakših infekcija, psi mogu jedino pokazati letargično raspoloženje i gubitak apetita, opet bez ostalih simptoma. U tom, kao i u ostalim slučajevima, analizom krvi se potvrđuje dijagnoza. Jedan od upečatljivijih simptoma, koji se javlja u 30% slučajeva infekcije, uključuje degeneracije na rožnjači oka i nekrozu endotela sa posledičnim edemom, a karakteriše se plavim zamućenjem jednog ili oba oka, po čemu je nastao još jedan naziv ove bolesti – bolest plavog oka. Promene na očima se javljaju posle 6 do 10 dana bolesti, kod nekih pasa prolaze spontano, dok se kod ozbiljnijih slučajeva može ukazati potreba za veterinarskim tretmanom.

Dijagnoza, lečenje i prevencija

Veterinar će na osnovu kliničkih simptoma bolesti posumnjati na oboljenje, a sigurnu dijagnozu će postaviti na osnovu laboratorijskih analiza. Uzorci, iz kojih se može izolovati virus, mogu biti krv, mokraća, sekret i drugi. Nakon 7 dana od infekcije, može se izvršiti i serološko dokazivanje bolesti reakcijom vezivanja koplemenata, a pored ovog testa, postoji niz testova koji se mogu vršiti. U zavisnosti od same kliničke slike, veterinar će znati koje će testove primeniti, a takođe i koji će biti pristup lečenju. Uobičajna terapija se svodi na upotrebu infuzionih rastvora obogaćenih dekstrozom i primenom vitaminskih kompleksa, uz kortiko preparate i antibiotike. U težim slučajevima bolesti potrebno je dati transfuziju krvi. Psi koji imaju zamućenje rožnjače potrebno je zaštititi od jake svetlosti, a davanje kortikosteroida kod zamućenja rožnjače je kontraindikovano, stoga će jedino veterinar odlučiti na koji način će sprovesti terapiju.

pas-bolest-tužan

foto: Pixabay

Mere prevencije se svode na redovnu vakcinaciju štenaca i pasa. Kao i kod ostalih infektivnih bolesti izazvanih virusima, prva vakcina protiv adenovirusa se daje štencima 10. do 12. nedelje starosti uz revakcinaciju protiv štenećaka i parvoviroze, a naredna sledi nakon 4 nedelje, kada se vrši već sledeća revakcinacija i protiv ostalih bolesti. U cilju održavanja imuniteta protiv virusnih bolesti pasa i leptospiroze, potrebno je jednom godišnje odraslog psa vakcinisati protiv ovih bolesti.

Izvor: veterina.info, vetnovak.com, prviprvinaskali.com

Pročitajte još: INFO

Share.

Leave A Reply