BOLEST PARVOVIROZE KOD PASA (PARVOVIRUS CPV2)

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Parvoviroza kod pasa je jedno od najčešćih bolesti štenaca, a poznatije je pod nazivom “mačja kuga“. Naziv potiče od latinske reči parvus, što u prevodu znači “mali“ a odnosi se na činjenicu da je to najmanji DNK virus, veličine od 20 do 26 nanometara.

Uzrok

Iako postoji više različitih sojeva, parvovirus kod pasa predstavlja mutirani soj mačjeg parvovirusa, koji je vremenom izgubio svojstva prenošenja sa psa na mačku i obrnuto, te je pogrešno verovanje da se on prenosi s mačke na psa i obrnuto. Dakle različiti sojevi virusa se prenose isključivo u okviru vrste svog domaćina, ukoliko ne dođe do mutacije, koja bi omogućila prenošenje među vrstama. Infekcija obično nastaje peroralnim putem.

Simptomi

Parvovirus je otporniji u spoljašnjoj sredini od ostalih virusa, te je kao takav vrlo kontagiozan, a najčešće obolevaju štenci starosti od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, iako postoji mogućnost obolevanja i starijih pasa, kod kojih bolest prolazi sa znatno boljom kliničkom slikom. Štenci starosti do 6 nedelja ređe obolevaju, jer ih štiti pasivno preneseni imunitet od majke. Do pojave prvih kliničkih simptoma može proći i do 8 dana, a čak i u tom periodu, pas može izlučivati virus. Parvovirus napada prvenstveno gastrointestinalni sistem, te prvi simptomi, koje primete vlasnici, uključuju gubitak apetita, opštu slabost organizma, a nakon ovih simptoma slede dijareja i uporno povraćanje. Prvi dani bolesti su propraćeni i temperaturom koja može biti 40-41 stepen. Parvovirus slabi imuni sistem pasa, što pogoduje razvijanju crevnih bakterija E. Coli, Salmonele i dr., čijom se infekcijom samo pogoršavaju klinički simptomi obolelog psa.

Dijagnoza, lečenje i prevencija

U zavisnosti od otpornosti organizma i starosti psa, te i količine unetog virusa, razlikuju se dva toka bolesti: perakutni i akutni. Perakutni tok se odnosi na oblik bolesti koji se javlja kod tek rođenih štenaca, i ređe se pojavljuje. U ovom toju se kod tek rođenih štenaca razvija miokarditis i dolazi od uginuća u roku od 24h od početka bolesti. Akutni oblik parvoviroze većinom zahvata nevakcinisane štence, sa gastrointestinalnim simptomima, koji mogu trajati i do 10 dana. Kliničkim pregledom, veterinar ustanovljava da pas ima visoku telesnu temperaturu, u slučaju da je pas doveden u toku pojave prvih simptoma, ili normalnu pa i nižu od normalne temperature ako je bolest poodmakla. Veterinar će najčešće posumnjati na parvovirozu kod svakog psa koji je doveden sa akutnom dijarejom ili povraćanjem, pogotovu ako je pas mlađi od godinu dana. Za postavljanje dijagnoze, korisno je uraditi krvnu sliku psa, jer se na osnovu dobijenih rezultata, veterinar odlučuje u kom smeru će raditi sledeće analize, preglede ili lečenje. Veterinar terapiju počinje da primenjuje čim izvrši osnovne kliničke preglede, a najvažniji pristup lečenju predstavlja nadoknada tečnosti i elektrolita, koja se vrši intravenski, kako bi se sprečila dehidratacija psa. Dok oboleli pas povraća, oralno se ne daju ni voda ni hrana. Dalja terapija može uključivati lekove protiv povraćanja, antibiotike širokog spektra delovanja i vitamine B kompleksa.

pas-bolest-tužan

foto: Pixabay

Psi oboleli od parvoviroze predstavljaju opasan izvor infekcije za druge pse, zato je potrebno držati ih odvojeno od drugih pasa, a ljudi koji dolaze u kontakt sa obolelim psima, treba da izvrše sve dezinfikacione i preventivne mere kada dolaze u kontakt sa zdravim životinjama. Smatra se da izolacioni period obolelog psa treba biti najmanje još jednu nedelju od potpunog ozdravljenja.

Stopa smrtnosti obolelih pasa je veoma visoka, a fatalan ishod može biti prisutan i u 80% slučajeva. Zato je jako bitno pravovremeno kontaktirati veteranira u slučaju da ljubimac ispolji neke neuobičajne promene u ponašanju, a takođe parvovirus se uspešno drži po kontrolom vakcinacijom štenaca starih 6 nedelja, polivalentnom vakcinom protiv zaraznih bolesti, a revakcinacija se primenjuje još dva puta u razmaku od 3 nedelja. Štence treba držati odvojeno od drugih, naročito nevakcinisanih pasa, dok ne prime prve tri vakcine. Vakcinacija se potom obavlja redovno jednom godišnje, kako bi se imunitet protiv zaraznih bolesti održavao, a ukoliko se bolest i razvije, javlja se u mnogo lakšem kliničkom obliku.

Izvor: vetlab.rs, vetnovak.com, Wikipedia

Pročitajte još: INFO

Share.

Leave A Reply