U Srbiji postoje tri vrste otrovnih zmija – šarka i poskok koje su najčešće i šargan koja se sreće vrlo retko. Ostale zmije nisu otrovne i ima sedam različitih vrsta. Ako ste imali prilike, do sada ste videli beloušku, ribaricu ili neku vrstu smuka.
Ono što svi ističu jeste da su zmije daleko korisnije nego što je od njih šteta, pa ih ne treba ubijati ni u kojem slučaju. U nastavku ćemo navesti kako da prepoznate otrovnicu i kako bi trebalo u tom slučaju da postupate:
Šarka
Šarka je najprepoznatljiva po trouglastoj glavi i malom vratu koji je nešto uži od tela. Što se tiče šara one su obliku romba i mogu biti različitih boja. Ipak najčešća šarka je crne boje, pa se šara vidi samo pod određenim uglovima. Ove crne šarke vole vlažna mesta, odnosno bliznu potoka, reka i bara.
Otrov nije prejak i u najvećem broju slučajeva neće izazvati smrtni slučaj, ali izaziva nepovratno oštećenje tkiva. U slučaju ujeda neophodno je potražiti lekarsku pomoć.
Poskok
Poskok ili kamenjarka je takođe vrlo prepoznatljiva jer ima mali rog na nosu. Ukoliko zbog daljine ovo ne primetite obratite pažnju na telo, ima ili rombove ili cik cak linije. Poskok voli kamenjare i voli da se penje na drvo, a samo ime je dobila zbog mita da voli da skače na žrtve. Ipak, ova zmija retko ima nameru da ujede.
Otrov poskoka je najotrovniji u Evropi i ukoliko dođe do ujeda morate hitno potražiti pomoć lekara. O jačini otrova govori i činjenica da se dešavalo da u roku od dva sata od ujeda dođe od smrti.
Šargan
Šargan je najmanja evropska otrovnica i kao što smo spomenuli u Srbiji se jako retko sreće. Ako je ima nalazi se na prostoru Šar planine i Prokletijama i to iznad 1.500 metara nadmorske visine. Osnovna boja je svetlosiva do svetlosmeđa, a podseća na šarku jer ima sličnu šaru na leđima. Sa bočne strane tela ima smeđe ili crne tufne.
Kako da se ponašate u blizni zmija?
Prvo što možete da radite jeste da budete oprezni kada se krećete u letnjem periodu terenima gde zmija može biti. Dok hodate pravite buku, zmije će se uplašiti od vas i otići će. Najbolje je da lupate nekim štapom ispred vas ili ako nemate štap jače udarajte nogama o zemlju. Nemojte trčati jer na taj način zmija neće imati dovoljno vremena da se skloni od izvora buke, a i nećete imati prilike da je primetite.
Ako imate štap pored sebe i sretnete zmiju, držite štap ispred i čekajte da se zmija pomeri, Možete lupkati štapom ispred nje ili baciti manji kamen ispred kako bi osetila i pomerila se. Ukoliko krene ka vama možete iskoristiti štap da je odgurnete ili pomerite. Ono što ne treba da radite jeste da je gađate ili povredite na bilo koji način.
Takođe, ukoliko niste baš vrsni poznavalac, izbegavajte svaku zmiju i ponašajte se na ovaj način, jer postoje neke neotrovne vrste koje liče na otrovne.
Šta ako vas je ujela zmija?
Ono što možete odmah da uradite jeste da pogledate mesto oko ujeda. Ako nema promena, crvenila, otoka i krvarenja, u pitanju je bila neotrovnica. Iza ujeda neotrovnice ostaje uglavnom trag niza igličastih zuba, ali i bol. Ono što treba da uradite jese da operete mesto ujeda i dezinfikujete.
Ako se pak vide dve tačkice od ujeda, pojavi se otok, bol, krvarenje i opšti simptomi trovanja poput vrtoglavice, mučnine, povraćanja ili šoka, radi se o zmiji otrovnici. Možete da pružite sebi ili drugoj osobi prvu pomoć, ali samo u vidu toga da istisnete mesto ujeda do pojave sukrvice i da obrišete višak otrova na koži. Ako ste u mogućnosti stavite hladnu oblogu i popijte dosta vode ili generalno tečnosti koja nije alkohol. Lekovi, a posebno ne aspirini i oni koji razređuju krv ne smeju da se piju. Ne treba seći mesto ujeda niti isisavati otrov. Što se tiče podvezivanja, postoji više mišljenja, ali se ipak preporučuje da se to ne radi. Takođe, potrebno je ne paničiti, jer na taj način usporavate cirkulaciju i sprečavate da otrov putuje krvotokom. Lekaru se treba obratiti što pre, kako bi se sprečile sve negativne posledice ujeda.
izvor: nationalgeographic.rs
