Poslednjih godina često čujemo priče o trovanjima pasa. U selima i manjim mestima, dolazi do trovanja pasa usled dodira sa zaštitnim sredstvima protiv korova i štetočina, isto tako mogu se otrovati jedući mrtve glodare koji su otrovani. U gradovima, po ulicama i parkovima dolazi do trovanja usled uzimanja pokvarene hrane, u kojoj su se razvili patogeni organizmi potencijalno smrtnonosni za pse.
Nažalost, često se dešava da ljudi iz nepoznatih razloga bace otrov i to na mestima gde znaju da će prolaziti kućni ljubimci kao što su parkovi, u blizini šume i drugim mestima u prirodi koje čovek rado koristi za šetnje sa svojom porodicom i ljubimcima. U nastavku pročitajte kako da izbegnete da se vaš ljubimac slučajno otruje, ili ako se to i dogodi, kako postupiti.
Prilikom šetnje, ukoliko je moguće, uvek gledajte da pas ne uzima hranu napolju ili da ne prilazi blizu sumnjivim stvarima, praškovima koje mogu biti žute, roze, bele i drugih boja. Nekad i samo udisanje u blizini tih praškova može da bude ima katastrofalne posledice po vašeg psa.
Ukoliko se desi da je pas otrovan, a znate tačno mesto i izgled sumnjive materije, pokupite uz pomoć kesice koju obično nosite za psom zbog skupljanja izmeta, i pokupite sumnjivu materiju. Javite se odmah veterinaru da vas sačeka, jer trovanje je uvek najhitniji slučaj, i odmah odvedite psa. Čim stignete, pokažite veterinaru sumnjivu materiju i sve je na veterinaru da odradi. Veoma je bitno znati da je vreme odlučujući faktor u brzini spašavanja ljubimca. Prva dva sata su najbitnija.
Ako se desi da je otrovan, a vi niste sigurni koji je otrov u pitanju, ni u vreme tačno kad je otrovan, u većini slučajeva veterinari preporučuju slanu vodu radi izazivanja povraćanja, čime bi se sadržaj želuca u kom se nalazi otrov izbacio. To je bitno za prva dva sata jer ukoliko prođe taj period, dolazi do apsorpcije otrova. Istovremeno se ubacuje i aktivni ugalj kroz usta radi apsorpcije otrova. Potom se odmah vodi kod veterinara i prepušta se stručnoj brizi. U celoj ovoj situaciji, mora se obratiti pažnja na ponašanje psa, na salivaciju (balavljenje), stolicu, povraćanje, hodanje, ponašanje i slično, da bi se veterinar adekvatno informisao o simptomima i upotrebio pravilnu terapiju, jer terapija zavisi od vrste otrova.
Na kraju, pošto u našoj zemlji ne postoji adekvatna zaštita od trovača i vrlo je teško otkriti identitet, jedino što može da se uradi jeste da se pravovremeno svim mogućim sredstvima informiše okolina o postojanju opasnosti.
